Otadžbina

_рј а к в и н т а 385 Браиислав. Како ? ! Доброслав ? ! Ратко. Проклет убијца ! На свог је краља руку подиг'о : Смрт Доброславу ! Бранислав. Ама како то ? Зар Доброслав није затворен ? Гатко. Затворен је, али завера Са њиме није у затвору том. Бранислав. Изведимо га пред суд главара ; Вукан. Зар њега пред суд ? Гласовџ. Да се убије! Бранислав. Не тако, господо ! 1{о мојко јамчит, да краљева смрт Завере друге није умишљај ? Јаквинта. Завера друге ? Чије завере ? Бранислав. И твоје можда! Уз краља си ти, .Ја сумњу моју бацам на тебе ! ЈаК .винта. До тога дакле дође, господо, Да ме Бранислав један срамоти? Бранислав. Да! ово беше твоја завера: Ја те оптужујем ! Ратко. Скотино бесна ! јоште уједаш ? Господо, у тамницу с н-.им ! Са Доброславом је у завери он. Бранислав. (вади мач) Иротуо.. . даље Тамницу за вас ја сам спремио. Напред, ухватимо је ! (сви ваде мачеве) Ратко. Господо, ко штује краљицу, Заклонимо је ! (Вукан оа једном гомилом заклања краљицу/ Бранислав. Издајгшци! (један део впче; «доле са издајницима ! Доле с Јаквинтом !° а. цротиван ; „доле са Браниславом!" Боре се. Вика, а у сред те вике чује се с поља трештање труба) Ратко. (надвикујући грају) ЈКиво, јунаци ! Краљевић Ђорђе, с војском, долази ! (Ратко са својом гомилом отискује Бранислава и остале на поље. Оду сви борећи се осем Јаквинте)