Otadžbina

386

ЈАКВИНТА

Јанвинта. То Ћорђе иде ! Трубе његове Огласиле су моју победу ! Појава IX. ( Борђе, Стрнбор, побуњени главарн и други млетачкп уекоп« лола»«) Ђорђе. О, мајко мила! хвала вечита, Ти си ми моју круну вратила ! Јаквинта. Добро ми дош'о, крмљу, сште мој ! (љуби га у чело) Ђорђе. (погледа на мртвог краља) Ко лежи тамо ? Јаквинта. Сенка краљева, Ил', ако хоћеш, некадањи краљ ! Ђорђе. Сиромах! Како му брзо снови мипуше ! Почивај мирно, то што имаш сад Нетреба мени, ја ти иоклањам: Ко мртав носи име краљево ! Стрибор. Јошт, светла круно, није свршено ! Војвода Мргуд оде из града На бесном коњу, љутит, некуда. Ко знаде куда намерава он, За њиме треба иослат потеру. Ђорђе. Добро, Стриборе ! Твој савет беше ваздан паметан, Нареди да се пошл,е потера ! (Отрибор оде) А сад, јунаци, Ове смо ноћи 1'лавно свршили. 11е заборавите, биће посла јошт Да свог јунаштва срце кушате. Часни главари ! На вашу мудрост ја се ослањам, С' љубављу сте ми помагали ви ! Краљ Таорђе зиаће права штоватн, Која Владимир бесно погази ! У светом храму моју заклетву