Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

387

Пред вама свима положићу ја. Дај руку, мајко ! хајдмо у двор, Имам ти много ммого причати ! (ћођу) Сви. Да живи краљ! Да живи краљица ! ■ (завеса иада) с БЕРЕНИЦИ ПРИПОВЕТКА Д^ЛЕСАНДРА ^.АНЦОНА Иревод сталијанског Г '■ '' (НАСТАВАК) ЧЕТВРТА ГЛАВА. Још се сунце није сасвим попело па оризонту, кад се фра КристоФоро диже из свога клоштра Пескареника, да се попне кућици, где су га чекали. Пескаренико је мало сеоце на левој обали Аде, хоћу рећи језера, нешто даље да хмоста, гомила кућа, где живе већином рибари, а ту и тамо завешене су разапетим мрежама ради сушења. Клоштар је био ван села (здање и сада постоји), спроћу уласка у село, а на половини пута од Лека у Бергамо. Небо је било сасвим ведро; у колико се сунце дизало иза брда, у толико му се впдело са врхова брда на другој страни спуштало, брзо се гаирећи на ниже ио побрђу и по долу. Јесењи ветрић откидаше са дудових гранчпца сухо лишће, па их бацаше на земљу на неколико корака од дрвета. По виноградима десно и лево, на лозама још повезанима, сјајише се лишће руменећи се у разним ниансама ; а скоро поорана поља јасно се одликовагае црна међу стрњикама беличастим и преливајућима се од росе. Поглед је био весео ; али кога си год човека срео. насуморио би ти поглед и мисао. Сваки час могао си се сусрести са издрпаним и мргаавим просјацима, који су у