Otadžbina

В Е Р Е Н II Ц 11

393

«А да си племић, као ја што сам." додаде тај господин, (( Сих ти показао мачем, да си лажа ти." «То је лен изговор, да не мораш делом заступати се за безобразне своје речи." (( Баците ту лолу у блато!" рече племић, окренувши се својим људима. (( Де, да видимо! " рече Л одовико и нагло ступп натраг за један корак. метнувши руку на мач. ((Безобразпиче!" викну онај други и трже мач из корица; „поломићу мој мач, кад се укаља твојом ниском крвљу." II они навалише један на другога; служитељи од обе стране потекоше у помоћ својим господарима. Борба је била неједнака, како по броју, тако и по томе, што је Лодовико више гледао да одбија ударце и да противника обезоружа, него ли да га убије; али овај је хтео његову смрт по што по то. Већ је један бр&во убоо ножем Лодовика у леву мишицу, а исто тако добио је лаку греботину по образу; главни непријатељ силно је нањ кидисао, да би га смакнуо; у то КристоФоро, видећи свога господара у крајњој опасности, иотегне ножем на племића. Овај обрати свуколику своју јарост против њега и прободе га мачемКад .1одовико то опази, као ван себе од јарости, иробурази племића, којп умирући паде скоро у исти мах са бедним КристоФором. Кад видише племићеви бр&ви, да је свему крај, утекоше зло принаређени; а Лодовикови, исто тако израњени, кад видеше да немају више с ким да се боре, а не хотећи да их светина похвата, која је већ тамо била дотрчала, стругнуше на другу страну, те тако Лодовико усред светине остаде сам са она оба кобна друга код ногу. (( Како је то било?..." (,.Један је... >: (( Два су...» ( ,Овај је добио петлшцу у трбух... и <(Тгога то убише?.,." Отаџеива XII. 47. *