Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц II

397

вшпе. покојникови рођаци могли су оада мислити и хвалити се, ако им је вол^а, да је он отишао у Фратре што је очајавао и што се бојао њихове јарости. Па на сваки начин могао је и најгоропаднији увређеник узети као довољну казну, кад је човек дотле доведен, да напусти своје имање , да се постриже , да иде босоног , да спава на еламњачи и да живи од милостиње. Са неусиљеном смерношћу иредстане Фра гвардијан брату покојникову, иа погпто га је пуно био уверавао о иоштовању спрам пресветле његове куће, као и о жељи да јој буде услужан у чему се год може. узе реч о покајању Лодовикову и о његовој намери, на учтив начин наговешћавајући, да породица може бити тиме задовољена, а на благ начин и што вештије јављајући, да ће се ствар свршити, па допадало се коме или не допадало. Брат се предаде јарости, коју каиуцин пусти да се извиче, говорећи час по : «Бол је сувише пранедан." Брат рече, како би родбина знала себи наћи задовољење на сваки начин, а каиуцин не рече да не би, ако је можда и иначе у себи мислио. Најпосле заиска и стави као услове, да убилац ;љеговога брата одмах иде из града. Гвардијан је већ и сам доконао да се тако учини, па рече да ће тако бити , пустивши онога , ако му је воља , да мис.111 да се то чини из послушности; иа тако се та ствар оврши. Задовољна беше родбина, што је из те ствари изашла са чашћу; задовољни Фратрови, који су спасли једиога човека и своје новластице, а нису се ни с ким онепријатељили; задовољни пријатељи кавалерства, који су видели да се ствар једна свршила на леп начин; задовољан народ, који виде ван сваке неприлике човека, коме је добра желео, а чијем се нокајању у иоти мах дивио; најзад. задовољан витие него ико у по своје туге наш Лодовико, који сада почињаше живот пун испаштања и службе, који је могао , ако и не избрисати, а оно бар