Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

их изусте у неколико изврнуте, али које и у таквој промени сећају на љихову првобитну силу. Да је и непозната каква сиротица у Лучијиној неприлици потражила била помоћи од Фра КристоФора, он би јој одмах био притекао. А кад се тицало Дугаје, похитао је тим пре, тнто је у мислима већ био код њених опасности и свето негодовање осећао је код гаднога гоњења, коме је она постала предметом. Осим тога, како је био световао, да никоме ништа не говори о томе и да остане на миру, побоји се, да ће бити тај савет причинио какво зло, т.е уз ревносно сажаљење, које је с њиме као рођено било, дође у овом случају и оно савесно страховање, кој е тако често хоће да мучи добре људе. Али докле смо се ми дали да нричамо житије Фра КристоФора, он је био стигао и на вратима се показао; а обе женске оставише чекрк, који су окретале биле, устадоше и једним гласом рекоше; «0, оче КристоФоро! бог вас благословио! ПВТА ГДАВА Фра КристоФоро застаде на прагу н чим је погледао на женске, већ је и опазио, да му страховање није било на празно. 11а са оним питајућим гласом, који иде на сусрет тужном одговору, и ако бацивши главу натраг, запита: «Дакле ? и Лучија одговори, брпзнувши у плач. Мати поче извињавати се, што се усудила... али Фратар уђе у собу, па посадивши се на троногу столицу, прекиде то извињавање и рече Лучији: „Умири се, јадно дете. А ви," додаде Ањези," кажите ми, шта је I" Докле је добра жена што је лепше умела подносила свој извештај , Фратар је сваки час мењао боју, па час