Otadžbina

408

В Е Р Е Н И Ц II

ручку и да не ће да му се досађује. Ретки и малеии прозори, птто су ишли на улицу, имали су ћерчива, која су се у току времена нокварила и растала, али су их браниле дебеле гвоздене решетке ; а они од доњега боја били су тако високи, да би до њих једва допро човек, кад би се другоме попео на раме. Ту је владала велика тишина и путник <"и могао мислити да у тој кући нико не седи, да му четири створа, два жива и два мргва, намештени симетрично испред врата, нису показали да ту неко станује. Два велика јастреба са раширеним кри шма и онуштеним главама , један очерупан и у пола потрошен од времена, други још целокупан и под нерјем, била су прикована сваки на једном крилу од врата; а два бр&ва. нрућила се сваки на једиу од клупа што су биле десно и лево, па стражарише, чекајући да их зову да се сладе оним што је претекло од господске трпезе. Фратар стаде као онај који се спремио да чека; али један од брава диже се и рече му : „Ндите, оче, само унутра; овде не пуштају капуцине да чекају; ми смо пријатељи клоштру; и ја сам тамо каткад бивао , кад на пољу није било за мене нробитачно да останем, па да су ми били врата затворили , бих богме зло прошао." Кад то рече, удари два пут звекиром. На тај звук одговорише одмах нзнутра рундови и керице урлањем и кевкањем, а мало за тим ево гунђајући један стари слуга; али кад угледа Фратра, дубоко му се поклони, умири псе ударцима и виком, уведе госта у тесно двориште и опет затвори врата. Пошто га уведе у један мален трем, гледајући га као зачуђен и са иоштовањем рече: „Нисте ли ви... Фра КристоФоро из Пескареника?" ,(Главом тај." „Г1а ви овде ?" (( Као што видиш, добри човече."