Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

409

„Вићете дошли да учините добро дело. Добро може да се чини," настави мрмљајући кроз зубе и пошавши даље, (С на свакоме месту." Пошто ирођоше још две или три мрачне собе, дођоше до врата од тргтезарије. Ту бејаше велика смешана лупа од виљушака, ножева, пехара, та вира, а поврх СЕега нескладни гласови, који су гледали да један другога надвичу. Фратар хоћаше натраг да иде , па иза врата стојаше са слугом, од кога је искао да га одведе у који кут од куће , докле се ручак не сврши; кад се врата отворише. Неки гроФ Атилијо, који је род био са домаћином и о коме смо већ имали реч, ако га и нисмо споменули, дакле када гроФ Атилијо угледа обријану главу и мантију, а кад опази скромну намеру доброга Фратра, иовика: (( Хеј, хеј ! не бежите, преподобни оче, овамо напред !" Ако дон Родриго и није начисто погађао повод ових нохода, ипак по некој нејасној слутњи био би га упутио даље. Али кад је непромишљени Атилијо Фратра на сав глас позвао, није му подносило да се натраг повуче, за то рече : (Додите, оче, ходите Р Фратар пође напред , поклони се домаћину и одговори поздравима гостију десно и лево. Обично — не кажем за свакога — људи замишљају себи погатена човека пред неваљалцем са узвишеним челом, поузданим погледом, раширеним грудима и са одрешеним језиком. А у сгвари, ако ће он да се тако држи, ишту се многе околности, које ретко кад хоће да се у исги мах искупе. За то немојте да се чудите, ако је Фра КристоФоро са својом чистом савешћу, са тврдим уверењем о праведности ствари коју је дошао да заступа, са чуством помешане грозе и сажаљења према дон Родригу, ако је, велимо, са неким устручавањем и поштовањем стојао пред тим истим дон Родригом, који сеђаше тамо у прочељу, Отаџбина XII 47. 25