Otadžbina

410

ВЕРЕНИЦИ

у својој кући , у својој држави , окружен пријатељима. ласкањем и толиким знацима своје моћи, а са лицем, пред којим у свачијим устима изумираше молба, да камо ли савет, да камо ли ирекор , да камо ли пребацивањеДесно до њега сеђаше гроФ Лтилијо, његов рођак и, ваља додати, друг његов у теревенкама и неваљалству, који је дошао из Милана, да проведе који дан на селу код њега Лево и на другој страни од стола био је господин кмет, који сеђаше са великим уважењем, које је ипак умеравала нека поузданост и надувеност, исти онај кмет, који је по теорији требао да прибави право Ренцу Трамаљину и да дон Родрига по дужности узме на одговор, као што смо видели горе. ^проћу кмета, сеђаше наш доктор Заметкавга, изгледајући још озбиљнији и доотојанственији, у црну руху и оа носом руменијим но обично; а спрам оба рођака сеђаху два обична госта, за које има се само то приметити, да су јели , климали главом , смешили се и одобравали све што је ко рекао , ако томе когод није противословио. „Дајте светом оцу да седне," рече дон Родриго. Слуга један донесе једну столицу, на коју се спусти Фра КристоФоро, извињавајући се са неколико речи домаћину, што је дошао у невреме. (( Желио бих с вама говорити у четири ока о некој важној ствари, када то буде вама удобно," додаде шапућући на ухо дон Родригу. (( Добро, добро. говорићемо," одговори овај; «али међу тим нека се донесе вина светом оцу." Фратар хтеде да не прими; али дон Родриго подиже глас и повика кроз ону грају, која је опет почела: ((Немојте, за бога, да ми криво учините; то никада не ће бити, да један капуцин оде из ове куће, а да није окушао моје вино, нити безобразан дужник, који није искусио маст од моје леске."