Otadžbina

Н Л II Г> Е С Т О .1 у

437

мало знам, па сам само жудно да све своје време могу посветити студијама. Један изненадан догађај испуни ми жељу. Вејах ностао дворски јункер и боравио сам много на двору. Још онда сам видео да у људима има страсти за измећарство, која се не може искоренитн. Сваки се радује ако је нешто више од других, и за ту цену радо пристаје да и њему други запоседа. Владари су са свим невини за ове лествице глупостн. Једноч бејах у летњем дворцу; краљ беше отишао у лов; време за ручак беше одавно прошло а од Краља ни трага ни гласа. Дворани и дворанке, како ли се тамо зову, трчаху по парку тамо-амо, седну час на ову час на ону клупу, гледају на дурбине, разговарају бајаги ал не могу да се зауст изе ни на каквом предмету , јер сва та накићена госноштина, и млада и стара беше са свим простачки гладна, а госа јој не беше дошао да је нахрани. Твој ујак Вилибалд грицкао је некакве ситне колаче колико тек да завара глад, али у томе није успео. Сахат за сахатом пролажаше, а ми смо шетали као чивути кад им је дугачак дан. Све се то трудило да се смеје и гаали, а сваком је крчао гладан желудац. Ја помислих Вилибалд има тридесет коња у штали, набројене волове и краве, гаирока поља, њиве и ливаде, па опет га није срамота да служи и да гладује овде, само за то да се зове главни коморник. Тога дана дете моје, ја сам онда бно твојих година, зарекао сам се у себи да не ћу никад више служити никаквом људском створењу. Најзад стиже краљ из лова. Сви се клаљаху, сви удешаваху своја лица као да су најсрећнији људи, али Госа беше рђаво распрложен; ђенерал Конт, који га је пратио у лову, беше убио једног дивног јелена, а у реду би било да ни он није убио нигата кад Величанство није погодило ни једним метком. Ђенерал бегае у очајању са своје ловачке среће, и кад стоварише лепога јеленл у авлију дворца,