Otadžbina

Н А II Р Е С Т О Л У

4(9

не ногледају нелрестано назад у Палестину. у Грчку, у Рим. Ма жалост ја не нађох у Америци оно што сам тражио. свет будућностн Тамо све још кри и кључа, као при првом Формирању наше земљз. Хоћз ли из тога врења стложити се нов род људски, то не знз,м. Али то знам да цело човечанство очекује некакву нову наравствену везу. Ја ћу умрети, али је не ћу доживети. ,]а ли ће се нов свет оваплоти ги у каквој мисли или на пово укаквој личности која ће иретходити примером? Ја бих желео оно прво, али још не видим да је могућно извршење. А сада даље у моме животу. Вратих се кући. Имао сам неисцрпљиву срећу да нађем твоју мајку. Она беше сама у свету. Ја сам уживао највећу срећу, какве нема још једном. Твоја мајка умре на три године пошто је тебе родила. Ја ти не могу причати појединости о њој. Њзна цела појава беше сама чистота и снага. < 'вет је говорио да је била хладна и притворна , а она је била жарка н отворена, лепа до на дно срца, али само за ме. Да ми је остала жива, ја би постао најбољи и најблажији, човек, али - ја не смем на то ни да мислим. Није било суђено. Али она ме је освешгала. Ни једне ниске мисли нема у мојој души, ни једно дело нисам од онда учинио, које не би могао признати теби, кћери својој. Она умре, и ја бејах са свом мојом плаховитошћу опет нред загонегком живота. Нисам хтео да вама деци својој доведем маћеху, па вам сам постадох очух. Јесте, иусти ме да изговорим, ]а сам немилосрдно пошген и кад себе оцењујем. Знам, ко год би ме чуо, рекао би да је то претерано, та мода је тако милостива, али ја сам се^е не могу никада оправдати: ја сам своју сопствену децу напустио , бацио на сокак као што се ванбрачна деца излажу. Тебе сам дао тетци док ниси одрасла за манастир. Нруно је остао код