Otadžbina

440

Н А II Р Е С Т О .1 А

мене докле га нисам стрпао у инс/гитут. Ви бесте у одличним заводима, у којима сам за вас грдне суме плаћао, па инак ви бесте изложена деца. Ви нисте ни знали за вашег оца, т. ј. знали сте да је жив, али ви нисте живели с њиме, ви сте одрасли као напуштена деца. Нема тек две године како сам ја то сам пред собом иризнао. Т 1итаве недеље нисам могао да спавам, ни да мислим, ни да осећам, па ипак је тако. Оотона. који се зове соФизам неиресгано ми је дошаптавао: Па какву би вајду имала твоја деца од тебе, ти си имао и сам још сувише да дељеш на себи самом, а боље је да они сами из себе иостану слободни људи него због тебе — у томе можда има нешто истине, али ипак: ја сам своју децу напустио! Старац је по дуже ћутао. Ирма положи своју руку на његову милујући је тихо. —- Довол^но. Сад је већ казано. •Ја сам овде живео усамљен па оиет не бејах сам; дружио сам се са најбољим духовима, и управљао сам својим добром. Вејах почео да се старам за отачанствене ствари, али се брзо тргох. Ја не могу да припадам никаквој партији. па ни слоподњачкој. У њој има много људи којеја поштујем, али они трпе у своме друштву и многе Фриволне, који се не стиде да у један исти мах и проповедају једнакост као највећу светињу и да од људи себи равних граде своје жртве. Фриволни су јункери само лоле. Фриволни демокраги скрнаве идеју. Ко не може да жели да цео народ мисли и ради овако као ја, тај не заслужује да се назове добар и слободан човек. Ако слобода не оснива моралност, онда по чему се она разликује од тираније? Шта је тиранеја ? Егоистичко трошење се биподобних, једноправних с нама створова. Тиранин се само одриче Бога, а Фриволни слободњак је оно што попови зову „богохулитељ" — кад ја говоримо Богу разумем