Otadžbina

II А II Р Е С Т () .1 У

441

иод тим именом суму целокупнога моралног закона у свету. Ја сам по сред људи био пустињак, па за то ми јс милије да будем далеко од њих. За то ја овде усамљен живим ! — Зар то није жалосно ? — упита Ирма. — Вило би жалосно кад би се ја осећао сам — одговори Еберхард — али човек не треба да се осећа сам и кад никог уз њега нема. На овој висини није никада дуго време. Они људи који не живе у себи, усамљени су па ма где били. Али да ти причам даље. Највише ме је болело што сам изгубио Гунтера. Али ја сам му чинио неправду. Он је од како је, био пријатељ дворскога живота, за њега је то врхунац образованог живога. Он је сувише био естетичар. .Тош много раније него што је иостао дворски лекар он ми је говорио «Ја имам право на лен и угледан живот, на луксуз, на комФор, и то мора бити моје" С тога је напустио и мене и слободну науку, с тога је ностао дворанин. Можда су ти казали, а можда си и сама помишљала да сам ја човекомрзац. То може бити само сујегна уображена будала. Ја не мрзим људе. Ја само знам да су накин1)урени лажним накитом, да се сами граде илп их други граде оним што нису. Они се силом претварају често и сами незнају да се претварају — као да се за нешто интересују што их се ама баш ни мало не тиче Мене .су често у животу преварили, али ако хоћу искрено да признам то се догодило што сам и сам хтео да се варам. Ја сам људима давао оно што је у мени најбоље, и мислио сам да су они једно самном, а у ствари то беше само учтивост с њихове стране што су моје поступке одобравали. Нису се они претварали, ја сам се варао. Ја сам мислио да зкивим у свегу пуном сугласности, а у ствари бејах сам самцит. Когод има засебну природу тај је сам, нема потпуне хармоније. Треба се изживети сам, ето то је све. О тацбина XII. '"<47.