Otadžbina

448

Н Л II Р Е С Т О Л У

— Одмах да си села. Врло је опасно посрнути у чуну ! — Ја не посрћем ! — рече Ирма и доиста она је чврсто стајала и ако се чамац љуљао. Старцу се учини да нису чисга носла па тек уггита — А молићемо, да неће и млада госпођица у калуђерице ? — А што ? Од куда вам тако питање ? — Па, било би ме жао ! — Што бајаги ? Зар калуђерице не живе лепо и мирно? Оно јес. ама знаш тек то је живот , у коме се ништа не догађа ! Као по некој заповести Ирма седе, па онда одмах устаде тако да се чамац заљулло. Живот у коме се ништа не догађа. то јој беше иза диа срца извађено. Ова њена младачка снага борила се противу одбацивања живота. Било да га човек проводи усамљен као њен отац, или у заједничкој молитви као калуђерице, то је све једно, то је живот у коме се ништа не догађа. Зар човек није за то на земљи да све буде његово ? Пека наиђе И бол и уживање . и жалост и радост. нека дође што му драго, само не живот у коме се ништа не догађа ! Оа тим речима у себи скочила је Ирма на обалу, чула је звеку ланца којим је чамац привезан за обалу, па се уиутила кроз алеју лика у манастир. Ту је упитала за сестру Еуфрозину. Све калуђерице беху на вечерњи. Ирма такође уђе у цркву. Ту је горело само вечно кандиоце. Служба беше свршена, али калуђерице још клечаху на земљи ; најзад почеше устајати као мртвачке сенке из хаотичког мрака. Ирма се врати у собу где се гости разговарају са Калуђерицама. Вратарка јој рече да вечерас не може разго-