Otadžbina

450

II А II Р К С Т О Л У

је сил 1, у непрекидној молитви, како се часови растежу у читаве године срећног и плаженог савлађивања целог света. Она је благосиљала срећу што се човек још на зем.ви може отрести и свог имена и овију својих успомена, и што се може задобити живот, у коме се полако, без великих скокова, непримотно прелази у вечито блаженство. Само се једно гужила Ема својој нријател.ици што сада не смеду више да је приме као праву заклету Калуђерицу. него мора да остане као ссстра слушкиња. — На то је баш добро — викну Ирма — ти и не треба да се калу!)ериш. Ја слутим да те Вронен воле, али он јечовек који поштује свршена Факта. Он је поштен човек па је угушивао своја осећања за те, јер ти беше већ испрошена. Он је достојан тебе Не пада ми ни на ум да ти саветујем да ти сад — ко би ти го смео предложити? али тек ти треба себи да очуваш слободу за живот. Кад прође година, две дана, или ако хоћеш и више, ти би са тим човеком за цело срећна била. Једно бих ти само рекла : ти не смеш своју будућност унапред заложити. Иико не греба да се зариче за цео живот, јер та га једна заклетва начини сутра робијашем, лажовом и вар алицом! — Прма — викну Ема — какве су то ружне и зле речи ? Зар је то дворски језш, ? Онрости што сам то рекла. То је још стара Ема рекла, а не ја ; огхрости јој; молим те опрости ! II она паде на колена пред Ирму. —- Та устани мољаше Ирма — шта имам ја теби да ираштам ? Лли ја хоћу да говорим мирније. Ви'ш, драга Еми, за те је срећа што не можеш да постанеш права калуђерица. Тебе је ужасан удар судбине оборио на земљу, али ти можеш оздравити, ти с ■ можеш у овој тишини опоравити, за то треба да си слободна вратити се у живот када те он позове. Манастир треба да буде за те склониште а не тамница ! —