Otadžbina

н а (i р е с 'г о .1 у

453

ЛГоја пријатељица Ема, .моја једина драга иријатељица — ја мислим да сам Вашем Неличаиству о љој говорила — хоће да постане калуђерица. Она са свога гледи ита има право. Та пашчад ипак побесни, и ако се на псе плаћа нарочити прирез. Једно бесно поето убило је Еминог заручника, и она с лд, хоћо да се одрече јкивота. Ко сме томе да стаје на пут ? Па ипак има некакакв закон који тражи да овај манастир не прима више ни једну нову калуђерицу, већ да изумре. Величанство! То не смете трпети! Ви имате дубок историски поглед, ваш је живот народна историја, Ви треба да натерате ваше надничаре да узвишеније мисле. Ви морате укинути тај закон, Ви морате! Оиростите Величанство овакав начин писања, али ја не могу другаче. Осећам се као ваш адвокат. Налазим да ова ситница вређа Ваш узвишени дух. Надам се, Ваше Величанство, да ћемо се скоро видети и поздрављам Са страхоноштов а њем Ирма Пилденортска, ГТре него што је запечатила писмо метула је у љ и ону детелину од четири листа, коју је још имала при себи. Поносито се возила Ирма преко језера назад. Чинило јој се да је велико дело за слободу учинила, ако не извршила оно а оно бар покренула, а већ она ће се старати да се изврши. Отари лађар беше срећан кад ју је опет видео. Није ништа говорио само је живо веслао; смешио се само за свој рачун као да му је мило што снасава једну душу из царства сенака. У даљини видео се још један чун; у њему стојаше некакав човек у ловачком оделу и поздрављаше машући шеширом.