Otadžbina

II А П Р Е С Т О .1 У

— Боже сачувај. Видите, мода је доказ људске слободе; модне новине састављају највеће преимућство рода људскога. — То је барок! — Ни мало, то је сушта истина. Видите, човек стоји на толико вишем ступњу културе, у колико чешће мења своје хаљине, како што се тиче материје тако и у боји II кроју. Само се људи вечно изнова облаче свагда другаче. Животиња не мења своју кожу, дрво чува своју кору, а народно одело као год и духовничко, само за то што су стереотипна. шго се не мењају, само за то су, ограниченост недостојна човека! Варон стаде чудним погледима мерити Ирму. Веше сад срећан и што му је онако искрено (( дала кошар." Та то је тек жена која не би била за њега, она би га сваки дан уморпла захтевајући све саме ватромете духа А њој се допада у тој бизарности. На један мах опази он и све махне Ирмине, и ако му се пре једнога часа чинило да да јој нема махне ни у чему. Каква је то жена која може, тек што се вратила из манастира да се упушта у такве бизарности ? Варон Шенинг причао је још како је ФотограФисао Валпургу са принцем. — Ах, Валпурга ! — рече Ирма ; нешто се кувало у њој. Барон се опросги пријатељски и одвесла преко језера. Ирма пође кући. Успут је питала како би ваљало ићи да се дође до језера на другој страни нланине. Рекоше јој да се на каруцама никако не може, већ на коњу. Она напусти мисао да обиђе Валпургину породицу. и одвезе се право оцу своме. ( Н аставиће се) С

ОтАЦБПНА 411. |7

28