Otadžbina

дрпга дража од вере

УСПОМЕНЕ I. ЈЕДНА НОЋ Па трошпој клупи, близу старог зида, Где бурјан расте, — и предео пуст 11ред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Г>ило је вече. По небеском вису, Капдила бледа сипала су зрак; И будни попац певао је близу. Кроз тијо вече и дубоки мрак. О бајне поћи ! мислио сам тада, И опет мени беше пусто све Ко младом орлу. кад га жеља свлада, Што напред хоће — али пе зна где ? И лаки шушањ из мисли ме тпже, То беше анђ'о неспокојства мог И ноћ се уви и копрену врже, Иа бледо чело пратиоца свог. . . П санљив бршљан из траве се диже. , Ја страсно грљах њезин мили стас, А оп јој благо до косице стиже, И венцем уви расплетену влас. ЈЗојис^АВ,

драгадрАжа од вере (без ша,ле)

I Прво милонање — Ја стасах за женидбу, а Стамена за удају. Овако једном Мирко Русовић . из села Кречане, причаше свој живот и своје невоље: — Управо да кажем, Стамена још не беше за удају, тјер бејаше врло млада, али мајка њена,