Otadžbina

464

драгл дража од вере

Таман он удеси све како треба, и викне : — Један ! Један, брате, један ! одзове се наш бата, који својски приања да научи (< учење и , али му, пусто, иде врло тешко. Каплар дикне : — У војсци нема брата! У војсци има старији и млађи. Старији заповеда, млађи слуша. Старији се зове по чину: госпо'н пуковник! госпо'н мајор! госпо'н катгетан ! госпо'н поручик, госпо н потпоручик... Ми ћутимо и слушамо Крплар викне: — Један! Мп сви корачимо ћутећи. — Два ! настави он. — Два, брате, два! понови за њим бата. Каилар прекине , и ја мишљах смождиће га. Али, срећо;м, он према бати бејаше тако мален, да би га бата могао заденути за појас, иа рат нреко њега ручати! Други пут учи нас тај исти каплар како треба да одговара млађи старијему. — Млађи увек треба да одговори : Разумем ! — А како ћу одговорити кад нв разумева.м, упита бата ? У војсци нема «н > разумем", грмаљу један ! У војсци се све мора разумети, одсече се каплар. — Онда се ви не ћете мени више смејати, шапће бата, погледајући у нас испод трепавица. У тај мах дојезди к нама ОФицир . и стаде гледати како се ми окрећемо. Дуго нас гледа, па тек рече : -— Каплар? — Заповедајте , госно'н капетан! одазва се наш каплар.