Otadžbina

дрпга дразка од вере

465

— Кажите оном што се извитоперио као букова греда, да етоји право! — Разумем , госпо'н капетан! одговори каплар прислонивши три прста уза слепо око, и допаде намештати једнога мога другара. — Није тај! Није тај! Онај што се сад успрси као гајдаш! — Разумем, госпо н капетан, одазва се опет каплар и спопаде мувати другога мога другара. — Та пије тај, звекане један! Срдито викпу оФицир: — четврти од краја!. То беше бата. Каплар притрчи да га рукама намести. Али како ће нет.шћ окренути вола! Њима обојици беше тешко, а пама евима смешно. Али оди се насмеј ако смеш ! Офпцир још нешто поучи нашегх канлара. Каплар, нримајући поуку, прислони три прста па сзепо око и рече: - Разумем, госпо'н капетап! — Не разумеш ти ништа! нромумлл ОФицир, ободе коња и оде. И ми сви мишљасмо да господин оФицир погађа, али чик ко сме то казати нагаем каплару !... Некад и веће старешине осмеше Ево да видите! Госпо'н Пуковник Ротић удари на стражара нред каеарном. и упита: — - Кога чуваш, војниче? — Чувам кас-арну, одговори војник. — Какву касарну, звекане: зар ће касарна одлетети? ти чуваш кнеза, кад тако стојиш с пушком!. — Разумем, Госпо'н пуковник! После тога сва војска упамти, да ваља на тако питање одговориги оиако како -је казао господин пуковник.