Otadžbina

466

драгл дража, од вере

Нрођоше неколике недеље. Ево нашега бате на стражи код сењака.. Он се малко удаљио од обичнога места. Један ОФицир, пролазећи туда, застане и упита га: — Шта чуваш ту, војиичо? — Чувам кнеза, одговори бата. ОФицир помисли да се војник шали оним што иије за шалу, па рекне: — По смени, двадесет и четири сата под арест! Сад опет потече у касарни од уста до уста шапат: — Ко ће умостити овој госиоди ? Свака се наука може научити, а цојна никад!... Пуковник Рогић једне ноћи удари на стражара нред двором Кнежевим, и унита: — Војниче, позпајеш ли ти мене? ■— Познајем, Госпо'н пуковник, одговори војник. — Ко сам ја? — Пуковник Рогић. — Добро! Та се пушка не држи тако. Дај да ти покажем како треба држати пушку. Војник пружи пушку, и избуљи очи да види како је треба држати. Иуковник зовне разводника страже, да постави другога стражара. а овога да иошлзе у затвор, што је пустио своје оружје из руку! То је касарни за памет! Сад свак позиа како се трепа владати. Друге ноћи пуковник Ротић удари на другога стражара, и упита: — Познајеш ли ги мене? — Нознајем, али не прилазите к мени, хоћу да нуцам. — -Јеси ли ти луд? Зар не знаш да сам ја начелник војске ? —- Ноћас не видим добро , даље од грлића! Пуковник ипак приђе; стражар натегие пушку. Пуковник шчепа пушку за грлић, и ногуша се са стражарем.