Otadžbina

драгл дгажа о,а вере

471

— Ваш оам ти рад као себи, рече — али сам не могу ништа. Дођи после вечерње, да те изведем „господину". „Архијерејски благослов" може све разрешити! Али слушај 1 Оад ме прота ногледа у очи не трепћући неколико часака, па ће онда рећи : — Отац Јеврем те много хвали. Он уверава да ти не ћеш бити тврде руке, ако ти се овај посао испослује по вољи ? ■— Даћу пола очевине . . . Заустих ја. — Не треба толико , не треба, рече прота смешећи се, и пљескајући мене по рамену : — та ти ћеш сам знати ко.шко нриличи онако великом господину, а опет да не оде пола очевине... — Вићете ви, госиодине прото, обојица задовољни! одговорих ја. После вечерње , дођох пред цркву, иостајах малко. Прота изађе из цркве , виде мене, и позва ме да идемо владици. Како се уђе у владичину авлију, одмах се позна да је то кућа вредна, уредна домаћина. Ја сам улазио у толико господских кућа, и нигде нисам видео овакве баште. Владичин је двор једна двокатница особитога кроја. На доњем су боју они попови што суде поповима, кад што скриве , и што распушгају оне људе и жене који се не могу да слажу; а на горњем седи сам владика. Прота и ја нрођосмо преко велика ходника на доњем боју. и , уза стубе , попесмо се на горњи. Ћирица , чим виде, уђе у собу, па мало за тим изађе пред пас и рече: — Извол'те! Господин је у својој соби радионици. Ми уђосмо : прота напред, ја за њим. Владика стоји пред својим писаћим столом, у рукама има некакав дебео рукопис , а пред њим гори тек ужежена свећа. Прота му приђе руци ; за протом приступих и ја.