Otadžbina

НАРОД II РАДИКЛЛИ

483

Као основни закон земље какве, устав није ништа друго но Формула стварних односа међу сталежима који управљају социјалним н нолитичким пословима земаљским. И у колико се временом измене односи тих управних снага, у толико се и устав на ново Формулише. По својим патријархалним појмовима српски народ у маси нема сам собом никаква учегаћа ни у управи ни у уставности. Али место н.ега — а то је случај не мало у свим земљама и народима , а нарочито у нашем народу — стоји владалац као велпкн и општи отац и патријархална глава целокуиног народа. На тај начин патријархални елеменат народни у лицу владе и владаоца, и сталешки у лицу појединих сталешких избраника учинили су међу собом неку врсту примирења и узајамног ограничења, и ти њихови односи и јесу, у главноме, оно што у почетку образује тако зване уставне монархије. Разним заплетима и комбинацијама облици те примарне уставности по све су се измепили у току времена , али при свој тој Формалној промени, вештом проматрачу стварна њнхова истоветност не може остати скривона. За таког проматрача није ни то тајна, да српски народ у маси и данас није сам собом ннгде , па ни у законодавству заступљен, па и ако на посланичкој клупи седи доста српских сељака. За таког проматрача, на послетку, промена устава »у смислу пуног народног суверенитета,« како веле наши радикали, није и не може бити ништа друго него промена у смиелу пуног сталешког суверенитета. где би и по Форми и по садржини изостао патријархални преставник народни. Уа слободу пресе, збора и договора може се односно народа 5 маси то исто казати. Те су чињенице, ни више ни мање, но оруђа којима се хоКе да изради потпуна сталешка влада и еманципација нод образином народне суверепости, а за сељака »у гуњцу и опанцима« оне немају баш никакве практичне вредносги, па и ако их сталешке лармаџије представљају као највеће благо и тековину свих времена и народа. Оне могу имати само сталешке врсдности, могу стражарити да појединци, којису у власти не застране далеко од интереса сталежа свог и користи оних, који су им власт поверили. То само може слобода пресе, збора и договора а против на еиља сталешког спрам масе популарне, нротив тираније већине у парламентима и притиска богате и власне мањине у обичном животу, те су чињенице по све ништаве. Па шта више често се може десити да све последице несрећне сталешке борбе са оним оруђима падну на леђа масе популарне, не гледајући нато ко је добио, а ко мегдан изгубио.