Otadžbina

484

НАРОД 11 РАДИКАЛИ

0 овим смо завршили кратки преглед главних радикалих начела, која су по љихову1казиваи.у узета из »срца и душе« пародне, а сад да пређемо на оно што нам дад.е „народна радикална странка« у своме органу износи. Да пре овега забележимо један по изгледу маловажан, али по својој садржини, као карактериотика радикалне практичке мудрости, веома значајан Факат. У 4. броју свога органа од 1881 године радикали су развргли своје виспрене теорије о партијама и њиховој узајамности. Ту нам се проповеда како ваља да се сложе и узајамно нотпомажу све наше партије. како су свс оне за поштовање, јер све раде о добру народа, само полазе у свом раду са разних становишта, служе се разним ередствима и иду разним путовима. Овај сићушни Факат, који само бележимо мимогред, најјасније нам показује политичку практичку ништавост паоти.је која га изриче. Једна практичка политичка партија, која се ,јоп! и народним именом заогрће , пустпла се у теоријеко-ФилосоФска нреклапања о животу партијском! '). Са реалног практичног становишта, партије нити су ннти могу што друго бнтп. но жеетоки противници и крвни непријатељи, и чим престану да то буду, губе Фактички засебну важност своју. Два човска. два народа, две партије или сталежа, у којих су по све и.ш од чести супротни интереси и не могу бити ништа друго но непријатељи и противници. То је Факат који је сваком познат који је год кррчио на ПОЛ.С практичког рада каквог, па ииак практички радикали, кад су практички свој програм склапали , којим су били намерни да народ усреће, нису имали никаквог појма ни о том почетном пнсмепу у буквици и најмање и најпростије практике ? Пођимо даље. Бећ у '■). броју радикалног органа од исте године опажа се јако скретање од начела самоуправе начелу бирократизма. »Један члан законодавног одбора, (< без сумн.е правник, а можда и бирркрата овако нам резонише о бирокатским судијама: »Пре свега ми не држимо да је сва мана нашег судства у томе: какав лични или какав званичан положај заузимају наше судије према управној власти 11а против главно чиме нашп судови побуђују незадовол.ство код народа јест само њихово устројство, сам начин еуђен.а и Формалности које су с тим скопчане Дакле главна је невоља у самом поступку и закону." ,') Ништа ннје смешније но кад ое каква партија, која се сама излаје као партија за практичку акцију, упусти у којекаква тзоријска булажњеша као што су то учннилн нашн радикали.