Otadžbina

народ 11 радика.ш

845

Тако је, ми сс с тим слажемо, само додајемо да се овим најјасније доказује оно што нанред рекосмо о односу бирокрације и гамоуираве спрам »душе и срца« срнског народа на име : да је иарод по све индиФерентан спрам тога хоће ли се судија и у опште званичник бирати али одозго постављати. Народу је само стало до правде а не до начина судијског постављања. Он има пуно нрава на изборне и помирљиве судове, па ипак се врло ретко служи тим судовима, но за све што само иде у »надлежност« бирократских судова иде љима на суђење, а то сигурно с тога што налази више гарантије за праведно суђење у њима но у примирним и изборним судовима "). Хајдмо даље. Побијајући радикалско мнење по коме су начела радикалске партије узста из »срца и душе« народне, рекли смо : да српски народ ни мало не мирише пи самоуправу ни бирократију но се још у пуној мери пита духом патријархализма. Пе ево нам за то доказа и у самом радикалном органу »II ми ћемо бити први, веле радикали, који не ћемо жалити ни труда ни времена да у нашем народу искоренимо опу иредрасуду« — Е г. г. радикали, то не иде, помислите само би ли когод у свету био то шко моћан да искорени предрасуде ма ког сталежа и ма које партије, а нарочито ваше радикалне заблуде и предрасуде ? — »својствену свима патријархалним народима, да све што дају држави сматрају као иеки намет, готово као неко отимање«, — 5. број Самоунраве од 1881 године —. Народ у пуној мери духа патријархалног ето то нам рекоше они исти радикали, ко.ји нам пре неколико дана казаше , у првом броју свога органа, у свом Фамозном програму, да су највише фикције најкултурннјих европских умова узете из душе тога истог народа, који још нијс преживео тш ступањ патријархализма! Но ништа, радикали су »чудотворци« у свему па ће им сигурио испасти за руком да промепе природу »срца и душе" парода нашег дотеравши их на св.оју радикалску »ђупију« разуме се не шупљавим Фразама но тиме што: »народпа држава мора да се брине о економским потребама народпим,« — Е без туторства се радикали не могу ни маћи, не гледајући на то, што им је главпо начело самоуправа, — »да даје народу правилан организовап кредит, да га не гуле кијишари, да се брине о његовој земљорадњи — онда би било оно што народ вели: *) Кад би народ једног дана дотле дозрео и развио ое да без туторотва уиравља евојим властитим оословима, онда би без ичега на свету, бвз икакве силе и наређења, нестало једном за евагда еве бирократије. 11о бирократским судницама зврчале би тада само муве п бирократије би, хтели не хтели, морало нестати.