Otadžbina

496

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

ташки да су иросто застрашавали. Та то беше палата тај летњиковац, и мени се учини као да сам залутао у баснословне приче. У моме салону беше на стубовима од карарског мермера читаво кубе, украшено Фрескама иекаквог млетачког Ватоа. Намештај беше у најчистијем стилу прошлога века са оном мало хладном кићељивошћу онога доба, која беше онда у моди. Осем салона имао сам још четири собе. То ме сећаше на Тријанон. Брзо се пресвукосмо и сиђосмо у салон. Ја уђох без особитог узбуђења; прво начин како ме је гроФ примио тако ме је окуражио, да се више не осећах као странац, а друго опазих кроз прозора да је Мара у башти. Ја дакле са свим храбро приђох гроФици и поздравих је. Она ме дочека са осмехом који ми доказа да су јој већ говорили о мени, и да сам већ задобио њену симпатију. Крај ње беше Марина млађа сестра и том приликом сазнадох да јој је име Мабел И њихов рођак сер Хери Стаунтн беше с њима. Он ме познаде и учтиво ме потсети на догађај, када се видесмо у Монци, када сам ја нашао Марин кр'ач, што је он изволео назвати услугом. Доиста почетак није могао бити бољи; изгледало је као да ме нека добра вила водн за руку, уклањајући сметње исиред мене. Страшно сам се бојао свечане етикете при моме уласку у ту господску кућу, бојао сам се да се не покажем смешал, да не изгубим главу пред Маром. Кад тамо а мене сретоше пријатељски осмејци чак на инглеским лицима. Међу тим гроФица брзо опази како ја често испод ока стрељам у башту, и она ме понуди да ми покаже башту, па онда узевши ме испод руке, најљубазније ме одведе у врт. Морам признатн да ми у том тренутку срце поче јаче лупати, и да је моја халнокрвнозт била у великој опасности. Мислим да сз,м чак говорећи о разном цвећу побркао њихова имена врло жалосно, али шта оам