Otadžbina

РЕМОН, ОД МАРПЈА ИШАРА

499

— То је страшно. Мора бити да сте се јако уплашили господиие? — На жалост, госпо, ја се још нисам новратио од тога страха, који сам онда ухватио ! Ја сам то тако од срца казао, да гроФица поче опет да се смеши; Мара. и ако мало збуљена, исприча епизоду са терасе. У тај мах приступише к нама и гроФ, и сер Џорџ Бернет, и Стеван који је водио испод руке гђицу Мабел. — Хајде, хајде — рече ми мој пријатељ вукући ме на страну — Ја видим да ти овде баш није пи мало дуго време ! — Признај, Стеване, да је просто за обожавање лепа! — Драге воље признајем. Али ти пламтиш као реп од репате звезде. Угаси се, срце моје, угаси се бар мени за љубав , јер ћу ја поред тебе изгледати дамама врло отужан... Збиља, питао сам гроФа каква су то посла са оним њиховим братучедом; немаш се чега бојати, тај младић, који ће, у загради буди речено, једио лепо јутро наследити сер Џорџеву лордовску столицу у инглеском горњем дому, на иајбољем је путу да постане заручник госпођице Мабел. — Шта, сер Хери пир од Инглеске ? — Да, злато моје, ни више ни мање. Твоја је лепотица са свим чистокрвне расе. Бернетова породица има своју историју од 900 година , и води порекло од некаквог шкотскога краља, коме сам име заборавио. »Они имају у Халенду пуно ФајФова и замкова са стародревним кулама, са јендецима унаоколо, напуњеним воде, у којој се, као што каже гроФ Морони , лове одличне шкољке. — Ако будеш имао синова ми ћемо гледати да постану мали барди, певачи народних шкотских песама! После тога остави ме и отрча гроФици која га је звала.