Otadžbina

502

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

каш да та девојка једно лепо јутро стане преда те. да ти изјави како те она воле, и да ти мете венчану круну на главу ? Триста му вера. изјасни се један пут, па или ће и она тебе волети, или ће ти показати врата. Или или. само уради штогод! Ама зар ти не видиш да она лепо полуде за тобом? То се обично свршавало тиме да сам ја признао како сам плашл>ив, да сам одмах почео да градим најкуражније планове ... иа онда сам опет морао да размишљам о свом положају у свету?. Зар оно невинашце да наведем на зло? Та зар ме њена иородица не би имала право сматрати као финог шпекуланта који трчи из Бавена за њом само за љубав богатоме миразу? На баш и да ме Мара воле, не могу ми је дати. За што да збуним и ожалостим једно девојачко срце које не може бити моје, та то би било непоштено. Ја хоћу да останем чист у њеним очима. За то сам даље ћутао. Покадшто опет ја сам се питао: а што бајаги не би ја могао испети се до ње, заслужити је? Та шта би била права љубав кад не би била у стању дати снаге и одушевљења за велика дела ? Кад је ваља освајати, лепо. ја ћу је освојити ! И онда се решавах да говорим, али чим сам крај ње . . . а ја не смем ни да заустим. 13. Ето докле ја бејах дошао са својом љубављу, кад једно јутро, при доручку, Стеван ми пришану — После доручка право у мој стан, имам нешто ново да ти кажем. Одмах сам знао да се тиче Маре. Чињаше ми се као да се тај доручак не ће никада да сврши; нестрпљење ме је прождирало ; погледао сам у Стевана да видим, је ли то што има да ми каже радосно или жалосно, али он ни мукајет. Он се по обичају свађао са гђицом Мабел. Ова мала егзалтована враголанка беше заробила мог