Otadžbina

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА 503 особењачког и Флегматичког пријатеља. По вечном закону о привлачењу међу противностима, они беху постали најбољи пријатељи. Лака као тица, она не осгави ни једно задиркивање које се само замислити може, само да наједи вечно подсмевало, али хладнокрвност Стеванову не беше лако задрмати, те тако је он у свима овим чаркама био победилац. Кад се нађосмо у његовој соби, Стеван ми рече — Ако имаш и трунке мушкога поноса —• ти ћеш данас казати твојој пастирци да је волиш, иначе ниси више мој пријатељ, већ овца која не уме ни да блеји! —• Остави твоју придику, ако Бога знаш, остави је за други пут! — Добро. Ево петнаест дана — настави он беседничким тоном — како ти сваки дан понављам да те она воли, али нова Касандра... — Ћути, несрећниче, или ћу ти опалити шамар! — Лепо, кад није слободно говорити, ја умем и ћутати! — и он уздану бајаги увређен. — Џелату један, распињи ме како хоћеш, само говори!— Незахвалниче! У тренутку када ти доносим несумњиви доказ... — Истина? — Па дабоме. Слушај и диви се мом ггожртвовању за те, а не да ме вређаш. Ево две недење дана како сам узео Мабелу у посао као правн државни тужилац, да ишченркам тајну која се тебе тиче. Ја се сваки дан све више уверавам о тачности мојега убеђења, а ти не верујеш ништа. Е лепо, саслушај овај разговор између мене и тога малог врага у сукњама. па ми кажи шта он значи. — Причај! — «Г. Стеване" рече ми она — видиш како умем да почнем причу из средине — «г. Стеване, хоћете ли да идемо хранити рибе у рибњаку?"