Otadžbina

504

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

(( Од свег срца, госиођице" рекох ја (( само под условом, да не стојимо на сунцу већ у хладу" «Не примам никакве услове; стаћемо онде где се мени донадне. Хајдомо." (( Врло добро, хајдемо" Узех је под руку и одосмо до Сасена. Шравно она је стала на сунцу. Ја одох на противну страну у хлад. (( Шта — викну она за мном — остављате ме саму? То је здраво учтиво." (( Госпо1јИце — рекох ја — бојим се да ми сунце не преплане лишце. У осталом од мене до ваше дражесне особе нема више но пет корачаја, ако би се која риба толико заборавила да ^урне на вас. ја сам кад ,р загазити и у највећу опасност, само да вас одбраним. А што ми не би могли разговарати иреко басена? Осем ако имате какву тајну да ми поверите? (( 0, не бојт се, умела би ја наћи Сољег повереника !® ((Госпођице, бољег од мене, нема на свету." (( Ви сте толико исто скромни колико сте и љубазни." „Влагод фим на толиким изразима благовољења )> — Немој мислити, драги иријатељу — настави он опазивши моје нестрпљење — да ти ја ове ситнице причам само тога ради да видиш како сам ја вешт приповедач. Воже сачувај, него све су те појединости врло важне као што ћеш одмах видети. — Настави — рскох ја предавши се својој судбини. Он настави: — Видећи да сам ја баш одлучио остати у хладу, Мабел се напући, заузе озбиљну и хладну позитурну и не рече ми више ни речи. Али није издржала ни неколико тренутака, па после дође, седе крај мене и отпоче своја торокања која ја прелазим ћутке из призреша на твоје нестрпљеље. Међу тим, морам ти рећи да бејах на њој опазио некЈкво дипломатско понашање које ме је занимало ; изгледала ми као јо да се врти око некаквог иред-