Otadžbina

1'ЕМОН, ОД МАРИ.ЈА ИШАРА

505

мета кога се није ласно дотаћи. Ја бејах иа опрезу и можош мислити да сирогици није било ласно изаћи на крај о оваким разбојником. Најзад изгледаше да је на!цла начииа да протури своју идејицу. Незнајући да ће ое цела ствар тебе тицати, ја сам испрва гледао само да је збуним. (< Је ли истина — упита она — да ове рибе живе по сто година ? „Тако кажу, госпођице, и ја сам чак морао да учим на, изуст некакве стихове г. Делила о томе Факту из јестаственице. Чујте само ! — И ја стадох декламовати. (( 1Јп 1опд а^е ћ1апсћЛ; 1а сагре сеп^епа^ге" ... Ах признајте госпођице да је појезија дивна ствар" (( 3а цело , рече она. Али мислила је непрестано на рибу, коју је хтела да ухвати. „Чудновато —- настави она — да тако мале животиње живе дуже но ми. То је понижење за нас! Па онда, иишта није тако смешно као прегшрати се о томе колко јо коме година. Нико није задовољан са својим годинама. Ето ја н. пр. мени је сад петнајест и по година — додала је оамо шест месеци — а желела би да ми је осамнаест. Моја тетка Стаунтновица , напротив, њој је четрдесет година а желела би да јој тек двадесета. Ја не разумем моју пријатељицу Лори, она хоће силом да је млађа а није ни годину дана старија од мене ..." «... ја је пустих да се заплете у своје реченице, и не хтедох јој притећи у помоћ, али она на један пуг прекиде свој низ мисли па тек онако с неба па у ребра. (( А колко је вама година ?" Ту ли смо, соколе, помислих у себи Бог и душа ова јо наумила да се уда за ме ! (( Госпођице, са последњим јагодама павршио сам днадесет и четврту годину рекох ја поклонивши се. «Са јагодама? Глете, молим вас. Ја здраво волим јагоде." Отаџбина ХЦ. 48. 31