Otadžbina

504

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

«Од свег срца, госпођице" рекох ја «само под условом, да не стојимо на сунцу већ у хладу" «IГе прнмам никакве услове; стаћемо онде где се мени допадне. Хајдемо." (( Врло добро, хајдемо" Узех је под руку и одосмо до Сасена. Ндравно она је стала на сунцу. Ја одох на противну страну у хлад. ( (Шта — викну она за мном — остављате ме саму? То је здраво учтиво." ( (Госно1јИце — рекох ја — бојим се да ми сунце не пренлане лишце. У осталом од мене до ваше дражесне особе нема више но пет корачаја, ако би се која риба толико заборавила да јурне на вас. ја сам кад р загазити и у највећу опасност, само да вас одбраним. А што ми не би могли разговарати преко басена? Осем ако имате какву тајну да ми поверите? «0, не бојт се, умела би ја наћи Сољег повереника ! в ((Госпођице, бољег од мене, нема на свету." ( (Ви сте толико исто скромни колико сте и љубазни." „Благод фим на толиким изразима благовољења" — Немој мислити. драги иријатељу — настави он опазивши м >је нестрпљење — да ти ја ове ситнице причам само тога ради да видиш како сам ја вешт приповедач. Боже сачувај, него све су те појединости врло важне као што ћеш одмах видети. — Настави — рскох ја предавши се својој судбини. Он настави: — Видећи да сам ја баш одлучио остати у хладу, Мабел се напући, заузе озбиљну и хладну позитурну и не рече ми више ни рсчи. Али није издржала ни неколико тренутака, па после дође, седе крај мене и отпоче своја торокања која ја прелазим ћутке из иризрења на твоје нестрпљење. Међу тим, морам ти рећи да -бејах на њој опазио некс »кво дипломатско понашање које ме је занимало ; изгледала ми као је да се врти око некаквог пред-