Otadžbina

КЊИЖЕБНОСТ

НАЈНОВИЈИ РУСКИ ГЛАСОВИ 0 ВУКУ КАРАЏИЋУ И КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ СРПСКОМ (у одговор Пл. Кулаковском на његов одговор мени у »Отаџбини « св. за август 1882 стр . 147). У априлској свесци Отаџбчне за 1882. г. исказао сам у главном овај суд о делу Пл. Кулаковског .»Нук'!, Караджичг и т. д.«: да .је оно лен прилог историји српске књижевности, да је марл.иво и похвалним трудом израђено — и ако би му извори могли и потпунији бити — да му је непосредни суд о појавима објективан, али да је, кад је мало даље од појава, писац често необјективан и недоследан, и Да му је главна мисао , која му се кроз цело дело непрестано повлачи (да је Вук Караџић »прекинуо све односе између српске и и руске књижевности и свезе срп. језика са словенско-руским" и тиме, наравно, оштетио ерп. кљижевност), тентенциозна. Тако се бар чини — рекао сам — као да је писац још пре проучавања , или одмах при првом проучавању, имао већ готово мишљење о неким главним странама свога предмета и као да му се то мишљење , наметљиво као и сваки први утисак, наметало иосле вазда кад би се год одмакао мало од појава и чин.еница, које ,је испитивао. 0 књизи Пл. Кулаковскога говорили су и други. Најзнатније ће бити , што су рекла три позната словениста : В. Јагић, \ Пил Попов 2 , и В. Макушев 3 . Тек не давно сам добио до руку све три оцене. Проговорићу сад о њима држећи пред собом и одговор Пл. Кулаковског у Отаџбини св. за август 1882. 0 на.јглавнијим странама овога питања одговарати Пл. Кулаковскоме значитолико, колико одговарати и Макушеву и Нилу Попову, управо сваком руском словеноФилу. Што се у II. Попова међу редовима може читати, то су Макушев и Кулаковски слободно и безобзирно напиСали. То је она иста струја у руској књижевности, која вам сваки час о срп. књижевности доноси на нр. оваке гласове : »вг начинакнцеисл еербскои словесности, е1це не внработавшец вполњћ А гс 1 ну Гиг з1аУ1во11в Р!п1ов'в В;т <1 VI. 603. 2 ., Журн. мунист . народ. просв^ш,. св. за анрил 1882. 162—225. 3 ., Руссши •шлолог. вђгтникЂ 1882. Н. 1. стр. 140.