Otadžbina

512

кн.шкевност

У оцени с;војо,ј ја сам ки.ижевно-статичним белешкама доказао : да Вук иије прекинуо све свезе срске и руске књижевности и нредао срп. кн.ижевност унливу туђинштине — као што мисли Нл. Кулаковски — него да је уплив туђинштине баш до Вука растао врло нагло. Где цифре говоре, ту би Пл. Кулаковски остао шлософ да је ћутао. Али он хоће да се бори са цифрама, на се вије као гуја у процепу. Час вели, »да се утицај једне кП )Инсевности надругу не огледа у броју превода са једног или другог језика, но у садржини, у правцу списа и књижевника« (врло јасно !); час, да се „не може оцењивати утицај кн.ижевнички до ове или онегодине« него се »мора да узме у обзир само извесна струја или главна црта, којом се одликујс једна снага од друге« |и опет врло јасно !.); час му не ваља библиограФија Новаковићева.... прави галиматијас ! Прво: нисам ја казао, да се само у преводним списима до Вука види растење западног уплива, него уонште у свој литерарној радњи српској од 1741 до 1814. Поменуо сам, поред осталих, Доситија, творца нове српске књижевности, који је пре нето што се Вук прочуо, био толико славан, да су му се поједина дела куповала скупље него данас читаве библиотеке, а за кога сам Пл. Кулаковски вели , да »припада броју бољих и илеменитијих ироиоведнина рационалнога иравца француских иисаца предреволуциског времена«. На шта ли је Пл. Кулаковски рачунао, кад је извртао у Отаџбини, моје речи штампане у истом часопису пре 3 — 4 месеца? ! Па онда : зар он не рачуна ни у што литерарно-статистични рачун од 73 године (од 1741 1814 или до Вука), кад вели , да. се »не може оцењивати утицај књижевности до ове или оне године« ? По н.ему не би ништа вредило, кад би неко доказао, да на 100 дела у старој срп. књижевности долази 7 5 превода или компилација или у опште дела писаних у духу средовечне византиске књижевности. На послетку гледа дЖ обори библиограФи .ју Новаковићеву тиме што је непотпуна. Баш да у њој и недостаје за време, за које сам ја рачун правио, 1 /» или 1 /» књига, опет размера остаје иста. Или Пл. Кулаковски мисли, да је От. Новаковић у својој библиограФији 1869 г нарочито изостављао све српске књиге, које су рађене по руским или превођене с рускога ? А са свим се чини невешт Пл. Кулаковски ономе, што сам ја још рекао норед онога рачуна: »Овакојако је језик Рајићев био ближи књиж. језику руском XVII и прве иоловине XVIII в. него што је данашњем књиж. језику руском данашњи књиж. језик српски : али је писац заборавио : да та.ј словено — руско — српски језик Рајићев није имао никаке старине; да није био наслество заједничке старосдов. књижевности; да је придошао случајном сгрујом