Otadžbina

књижевност

513

у иочегку XVIII в.; да га та струја није могла одржавати, јер није могла ненрестано придолазити; да није имао широке основе код своје куће, јер је њиме писао само .један део Срба (да не рачунам Хрвате), Срби аустриски ; да је постао само за црквене потребе — ; да баш словенско — српски језик није ста.јао »на чврстој основи«, јер није имао ослонца ни у старој срп. књижевности, нити га ,је могао имати у руско.ј, која је баш онда остављала словенштиму и прихватала пародпи говор, кад су Срби писали „словено сербски" и. т. д.« Тако је Пл. Кулаковски у својо.ј одбрани само адвоцирао за своје дело. А то је жалосна ствар и за њега и за његово дело. Најлепши је доказ томе ово. Ја сам рекао био, да пе разумем мисао његову , да је требалО поступно уносити елемепте живога језика у књижевпи језик српски; јер је у самој ствари развијање књиж. језика српског и Вуковом реФормом ишло поступпо , како друкчије није могло ни бити, само што је томе развијању дао Вук здравији и природнији правац него што је био ломопосовско-карамзински, као тпто би Пл. Кулакоиски желео да је било. Књижевни се језик не ствара аа дан — само је срећа кад му се добар темељ удари. А Пл. Кулаковсти ми иа ово одговара: А? тако ли је. Е, па Вук је хтео да створи књижевни језик 'за дан , а Ломоносов и Карамзин стварали су дуго руски језик. — Ово не треба објашњавати. Пл. Кулаковски је рекао у свом делу , да је Вук недоследно радио , кад је место Ш/ узео шт, а место дж оставио џ\ а ја сам му рекао, да дж ие стоји ирема џ оиако као шт према )Ц. У одговору он вели: то није моја мисао . »то говори чувени Миклошић.« Да је у срп. 7/ = дж онако као што је гц = шт, то нигде не каже Миклошић. Год. 1851 он пише 1 : — >,(1еп с1еп1;а1еп т, д епћзргесћеп сИе ра1а1;а1еп К, ђ. Упк Зкерћапоујс Ги^ /и сИезеп ћисћвкађеп <1 ак (1ет гитипјзсћеп еп11е1т1;е џ ћтги, \уе1сћев јес1осћ а1в гибаттп^е.чеШ ап»е.чећеп -»егДеп тивв ипс1 с1игсћ аете е1етеп1е д ипс1 ж \ујес!ег§е^ећеп ууегсЈеп капп« а 1879 пише: 2 »Ваз \ г ои Уик тт хчуеИеп с!есеппгат сћеаез јаћгћипс1ег1;8 аив с!ет гитип. епЧећпке џ, с1г, 181; пасћ тетет (ЈаСит-ћаИеп ићегПизз^. Ваан пп 8. 1)ас1/еН = тевае , \ тпсегс с!г а1в с1оррс11аи1, тт епИећпЕеи ћасЈга Гитагшт ћт^е§-еп а1н ет 1аи1; §ећог(; шегсЈе, ксћетГ ттг етп иткит. <:\т. 181; т 8. \\'ог 1;еп, аиккег \уо еа аи« с епМећ1:, \\ _ те т вујеЛосШза аиз 8УЈес1ос"ћа, аећеп; тгпс1хаИ, Де81о ћаиП^ег тп епИећпкеп: (ЈгећгаИ, тасЈгаг 11 . Миклошић, дакле, ^аи(;]ећгв. \УЈеп 1851 стр. 297 2 , Уег&1. (Јгат, ђапЛ, I 1аи(1ећге 412