Otadžbina

драгл дража од вере

519

^Господину" . Једном епископу Другом епископу Двојици ђакона, Ћирици, клисару, и за свеће, скупа

60 дуката 50 « 50 „

31

свега 191 дукат." Разгледавши хартијицу, архимандрит малко поћута, за тим иодиже главу, и упита : — Мора ли се ово дати ? — Мора, одговори владика. — То по закону ? — По обичају. — Хајде ђаконима, ћирици, и клисару — сиротиња су: али архијереји имају толику плату! — Ништа то не смета, рећи ће владика: — Још у старом завету нама је сам Вог казао: (( Ко олтар служи, од олтара се и храни!" Држава је нама дала нлату, да би нас имала на својој страни. Ми њене плате примамо •а Богом утврђене обичаје треба да одржавамо. И то не нас ради, него цркве ради, славе ради имена Вожпјег!.. — За Бога, ја немам толико новаца? — Ха! Ха! Ха! насмеја се преосвећени Имерек : Колико мало познајете свој положај! Нови владика има и онДа кад мисли да нема! Поручите само господину Т..., и он ће вам за тили час наћи новаца, па ћете му после вратити. Та се сума, у Христу брате, мора положити још вечерас пре вечере! Сада останите ми с Богом ! Владика се диже и оде. Архимандрит га Схмерно испрати до у ходник, па ое врати у собу, да истреса своје уштеде, не ће ли накрлити 191 дукат, да плати својој у Христу браћи за оно мало њихове трудбе око његова владичења.