Otadžbina

драгл дража од вере

-убезекну се, чувши шта мисли о реФормама седи иаучиик, чувени владика Гарва !.. Гарвине беседе у цркви прапо су ?-ил>е чистоте и лепоте српскога језика; његова службена писма н садржином и обликом ноказују да их пише просвећени архијереј Орбин. Његова љубав к лепоти службе Божије гони га те сам собом, као одличан певац предаје у гимназији црквено певање. У опхо^ењу је он врло љубазан, доступан, пријатан, као што и личи оном који се зове гласник Христов. Он устаје в) ло рано; пошто одстоји јутрењу, узме слаткога и попије чашу хладне воде; иза тога дуго хода. ГТосле ходања седа за сто, и пише до 8 сахата, када већ наотају прима ! а и службени послови Све он врши кад треба ; све чини како треба. Ово је блед опис одличнпх својстава и навика, којима се одликује нови владика. Али ма колико да је ружичан опис његов, опет би му се на крају, за љубав правде, морала чути неМила речца али; јер, при толикој чеотитости својој, овај одлични човек, овај ретки владика, овај просвећеии првосвештеник, има једну слабост јачу од свега њега; има немоћ од које се никако не може да извида! Ако је веровати да има људи на које је пала каква клетва, онда је на владици Гарви права проклетиња, права несрећа: Владика Гарва ирима мито !... У том је детињаст,у том је неразуман, у том је слеп и глув, у том је тако немоћан да ће примити хиљаду, ако му се саспе, а примиће и цванцику, ако му се пружи!.... Он зна да је то недопуштено, да је недостојно, да је ружно, чак зна да ће га скупо стати, и опет никад нема моћи да одбије срамну понуду!.. Некад ту своју ману правда навикама свештеничког реда које су, вели, старије и од хришћанске вере, пошто је још у старом завету речено: (С ко олтар служи, нек се од олтара и храни" : све владике до мене чиниле су ово.