Otadžbina

драгл. дража од вере

531

— Па шта мислиш сада? упита она. — Оно што и до сад. А ти ? -- Ја, жива, не ћу никуд од тебе. Само мртву изнеће ме из твоје куће. Мирко је загрли и ватрено пољуби. * * Зло никад не лази; оно увек лети. Мирко се још не беше повратио од онога чуда у конзисторији, а у село његово бану срески начелник, и одмах позва Мирка преда се у судницу. Ту беху кметови и више сељака. — Мирко! рече начелник : — духовна је власт дознала да тн ниси Стамену послао у род, као што ти је заповеђено у конзисторији, већ живи и сад код тебе а власт духовна налази да је то (( општа саблазна." — Господине, Стамена је моја венчана жена.; она је у мојој кући, и нити је ја могу куд терати, нити ће она отићи. — Али шта мујето, „општа саблазна," питакмет Васа. — Тако стоји у акту конзисториј ■ ; а значило би да је то што је Мирко узео Стамену чудо и покор међу сељацима ! Људи се гротом насмејаше. — За Бога, господине ! Ето људи па их упитај ! Док се није чуло од попова, да се њих двоје не могу узети, нико у нашем селу није поумљао да њима што смета. И данас сви мисле (овде кмет малко спусти глас) да то попови хоће нешто да глоцну од Мирка, као од добра домаћина Капетан се меко осмејкује ; пуши, и ћути. У један мах, махну руком, као да би хтео изразити : —- Па шта могу ја, кад је заповест така ? Опет ћути и пуши, па ће најпосле рећи : — Теби је заказано да Стамену пошљеш њеном роду? ■— Заказано, али...