Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

541

треба новаца,, већ Мало памети и помишљаља на будућност... Ето н. ир. на Пандиралу опет нађох један доказ више како не мислимо ни на што. Механа и ђумрук беху изгорели првога рата. и не само после првог рата, нсго и већ кад се закључило повести други рат, нико није помислио да ће нам на тој тачци требати кров а, да ће то битм једна од најважнијих етатта за два корпуса активне војске, нико нијепомишљао да развалине државних зграда на Иандиралу колико толико оправи... А међу тим Турци, које смо ми пр:> рата сматрали као узор лењости и алахћеримства, оци беху одмах после рата оправили потпуно Мириновску кулу, која је спрам Пандирала, и коју смо им ми ирвог рата спалили. Те тако сам имао њима да благодарим што се наша четврта пољска болница шумадијскога кора могла сместити бар близу Пандирала када ту немађаше више на расположењу од две собице. У трећој је био „начелник станиие"... Шта сам нашао у санитетском погледу на Пандиралу и Мириновској кули то је описано на другом месту (види „Исгорију сри. војног санитета, књига трећа. стр. 1 49); овде ћу забележити само да је и ове зграде државне на Пандиралу морао на врат на нос оправљати енжењер санит. одсљ. врхов. команде И тако иређох „преко границе" и но другн пут, али срећније него првог рата. Српска војска већ је држала у својим рукама позамашно парче кСтаре" Грбије, која сада беше постала к нова Грбија". Преноћивши у Мириновској (( кули и , која ме по својој конструкцији потсети на старинске (( ханове" турске, ја сам сутра дан, 24 Децембра наставио своје путоваље на коњу. На Бабиној глави нађох једну стару турску механу^ велики Мнтхад-иашин хан (са осам соба, шталама. хле-