Otadžbina

542

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

барницом итд.) и зсчмунице у којима би се могло смсстити до 500 људи. Зима беше страховита. Ја свратих начелнику станице да се мало раскравим пре него што даље пођем, и да се с њиме разговорим о транспортима рањеника. На моје велико чудо нађох да је начелник станице на Бабиној глави један од првих лавова београдске касине онога доба, кога пре ретко да сам кад видео без фрака и лакованих ципела и шапо-клака. На њему не беше сада ни трага од београдског с( штуцера )> . У једној мрачној собици шћућурио се крај ватре на земки са некаквом децом сел.ачком, коју је покупио.да се напољу не смрзну. — Добар дан г. начелниче станице. Хоћете ми допустити да се мало код вас одморим ? — Добардан, изволте. Аћ, с'ез! шМте сћег Вос^еиг ! Од куда ви на Бабиној глави?! Аћ, с'е$1; ипе Мее! -— Да видите то је са свим природна идеја, ја обилазим наше пољске болнице и завојишта, али од куда ви постасте начелник станице на Бабиној глави? Такву могућност ви ваљда пи у сну нисте снили? -— (јие уои]ег уоиз , а 1а циегге согате а 1а §иегге| Него бар да имам све што ми треба, не велим за мене, већ за људе који пролазе кроз ову ледену пустињу, али ето немам ни дрва за огрев. Од последње чете војника која је до јуче била овде, сваки други трећи дан смрзавао се по јсдан човек... Ето видите и децу из оближњег Орља морам да чувам да се не мрзну. Сад се укида и телеграФска штација .. •Овде зашкрипише врата, једно чупаво девојче од 10—12 година, одевено прљавим прњама, уђе унутра и запита. — Има ли нашинки ту? — Има, има! — повикаше остала деца око ватре> но како се девојче снебиваше, то му рекосмо да седне