Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦе

.43

и оно крај ватре да се греје. Окуражено тиме, оно се окрете начелнику станице — Чнчо, дај ми парче хлеба ! „Чича" од '25 година устаде, дохвати ларче таина с некакве полице нружи га детету, па онда седе опет на троножац крај мене и настави. — ...Као што рекох, укидо се штација пољског телеграфа, ноште разуме се још нема, дакле бићу са свим отсечен и од војске и од Србије. Од мене се тражи да дочекујем и испраћам транспорте људи, стоке. и сваковрсног материјала, да прихваћам рањенике и болеспике, да их спооведем даље, да хватам бегунце И да ихвраћам у команду, да дочекам заробљенике и да их пошљем даље у позадноот. Како ћу ја. с киме и шчиме да одговорим свима тим очекивањима? — То је доиста немогућно. За што се не обратите своме претпостављеном командаиту? — Та обраћао сам се, а ш ко води бригу о једно.м начелнику станице. Него молим вас, ви ћете данас или сутра видети ђенерала Бели Марковића. Кажпте му нека ми пошље бар 10 15 коњаника да имам с киме вршити олужбу! Ја обећах и записах, па онда га замолих да чи покаже земунице, и упитах га да ли би се на Бабиној глави могло организовати преноћиште за рањеничке и Голесничке транспорте? Он ми показа земунице, у којима беше доста сламе прострто, и рече ми да околни сељани ненрестано довлаче сламу те се њоме поправља и кров на земуницама. Договорисмо се за остало што треба урадити. Пред једном собицом рече ми нач. станице. — Ово ми је апсана. — Кога затварате у њу ? — Сада је затворен некакав Осман, кога су сами сељаци ухватили и довели, тужећи га да је и он био