Otadžbina

544

ПРЕКО ГРАПИЦе

један од оних што су нам сиалнли Књажевац. .Ја сад ислеђујем дело... Грозан ли је рат учитељ! Од једнаг салонског лептирића коме је оастављање колоне за „Лансје" било једно од нлјваншијих нитања, беше, тако рећн ироко ноћ, постао врло озбиљан дечко, који уме и за друго да се брине, да ислеђује, да наређује .. С коња пружих му још једном руку — збогом драги г. М.. о. Ја ћу учинити сзе што могу да вам се иомогне у служби, а вама аманет рањеници и болесници ! — Немајтз бриге. Аи р1а131Г топ 0 г>1опе1 ! —' Ја одох пут Ак-паланке и пр % д подне стигох на вис где је „ чилфик ® који ми је већ из рапората био познат, јер је ту било главно наше завојшпте за време битке на АкПаланци. Са тога брежуљка угледах дивну панораму. У једној малој равници, окруженој са свију страна снежним брдима а позади њих голим планинама, вијуга ое Пишава, а с оне стране нрви град и прва варош, коју је наша војска у садашњим ратовима на сабљи отела. Ак-Иаланка није Бог зна шта ни као варош ни као град, бар не за око (а о стратегијској важности говорили смо раније),' али у онај мах када је први пут угледах, беше ми лепа као да је Цариград. То беше нрви успех нашега оружја, он је повратио самопоуздање у нашу војску , он је решио судбину другога рата... Са осећањима пијетета спуштао сам се низ брежул>ак , који је орошен српском крвљу, ка мосту и мостобрану, на коме се још познаваху трагови јуначке борбе. Пролазећи преко оне половине моста која беше на брзо оправљена све ми се чинило као да ћу из таласа Нишаве угледати какву очајничку руку, која тражи помоћи... Подоста храбрих турских војника нашло је своју смрт у реци. С једне и друге стране насипа од моста до вароши познавао се се још у снегу траг од крвавих рањеника, које су побеђени непријатељи са собом вукли...