Otadžbina

546

ПРЕКО ГРЛНЛЦЕ

у којој је био (( штаб и добровољачке команде и уједно стан за Влајковићеву (( 1)0цу ):Ј , а лево стан командантов. „Посилни" ме је јавио. и пре него што је изашао, чујем глас пуковников — Шта велиш ? Ама нека дође. Та улази брате слатки ! Врата се отворише и ј;| видим пуковника где тражи штаку да је намести под пазухо. — Господине пуковниче — салутирам ја са свим званично — част ми је покорно јавити да... — Хвала , брате , хвала, оди да се загрлимо и пољубимо. (Цмок). Е, баш ми је мило. Шта нам ради Светли Господар? Да га Вог поживи ! Ходи седи. Па јеси ли ли ми добро путовао ? Ама седи, човече. Ха, шта велиш,. дочекасмо, у Господарево здравље, да се загрлимо и у Ак-Паланци. Ако Бог да и срећа јуначка скоро ћемо побости Таковеку заставу и на бедеме Ниша , а ако на небу буде онај стари српски Бог, однећемо је и на Косово. Ђецо (овде пуковник удари длан о длан) дајте који оне мученице да сркнемо. Сад ћеш видоти што је анасонлија. Еле ти си дошао да обиђеш болнице ? Богме, синко , у добри чао си се сетио. Имаћеш доста да исггрављаш , знаш како је , кад су млађи без надзора, а богме ја ти нисам знао шта ћу пре кад ми предадоше команду, да ли ћу да спасавам куће од рушења, зима брате , камен пуца, а немаш једног дрвета за огрев , овај се свет одавно греје ћумуром, јер су Турци одавно све шуме опустели — Шта оно хтедох рећи, ја, нисам ти знао шта ћу пре, да ли ћу да чувам да војници не руше куће рад огрева, или да толику војску дочекујем, храним и испраћам даље, да заведем ред у вароши и околини , или да се старам за рањенике... Него опет учинио сам колико сам могао, нарочито први дан када је била највећа забуна, и када у мал' сви рањеници не остатпе без икакве хране. Срећом јавише