Otadžbina

народ ii радикали

66-3

целокуине партије, ирибрани оојашњени и јасно исказани на једном месгу. Да иређемо дакле на ствар. Г 1ре свега г. ТодорОвић износи радикалном скупу како је партијска слога врло деликатна ствар , како је орижљиво ваља неговати; по том реду одређује разне политичке и партијске појмове: каже да политика значи мешање у све јавне народне нослове , а не каже да то мешање има екстреме и своју средину; политичку странку одређује као групу људи која хоКе оваке или онаке установе (ми ои смо рекли овако да влада или господариј Г. 1'одоровић од појма партије прелази појму друштвених уредаоа и установа, пореди их са сечивом и каже како су установе као и разна сечива која са свим ио вољи за потребу неку итд.. а радикалн на све то вичу такоЈе, тако је.! Реците сад да радикали« нису ирави философи ! Но г. Тодоровић поред овако одсечних дефиниција даје скуцу радикалиог мозга и мало потежих ствари, рекав у даљем говору , да питање о задаћи и наравственој цељи дрдгавној »мало« »помучно® (— ех само »мало« но срећни су кад и од радикала чусмо да је нешто »иомучно«—), каже како се у томе не слажу учени људи, како му није до те неслоге , но хоће да каже .шта радикална партија од државе захтева. Све су осгале паргије у начелу иротивне радикалној , велн даље г. Тодоровић, све остале, полазе с претпоставке да држава врши негативне послове , отклања онасности од живота и имања, а човека оставља да се сам развије како може (г. Тодоровић прича скупу теоријо , а не вели да сталежи граде установе онаке каке годе њиховим интересима); иа како људи нису сви једнаки , вели даље г. Тодоровић, богати, паметни итд. то не иде, држава ваља да створи услове народног развића. Но појму радикала ваља држава да чува и од каишара и зеленаша , као и од харамија п лопова. Друга главна раз.шка међ радикалима и свима осталима партијама по речма г. Тодоровића у томе је, што остали држе да срећа народа датира од просвсте, војске, и интереса трговачких, а радикади, вели, хоће, благостање, и имућност грађана. Г6 и гладан народ мучно се просвећава, мучно очува иолитичке слободе и ако их добије. Радикали, вели, кажу: дајте народу имања (— е, богме то је тешко, треба га из леђа извадити, а што не иде тако треба будаком запети, а зборови и нараде нимало не хасне —) па ће сам набавити све, па ако хоћете и рај. (— г. Тодоровећ прегнао је сувпше, има ствари које се за новац не могу кунити —). На како се економне прилике и благостање могу само створити целокупном народном снагом, то, вели, радикална етранка ваља