Otadžbina

НАРОД И РАДИКАЛИ

да је отме из руку бирократа и преда народу да сам за се уради што, јер је, вели, много за другог издирао. Даље, говори г Тодоровић о уставу, вели , да је народ без уотава као чергар, који се скита ол немила до недрага, по томе држава са рђавнм уставом тако је као народ у шкљекари, а са добрим уставом као народ у видним и сјајним одајама где је свакоме видно и топло (— ах ! каква чуда комад хартије може учинити по мњењу радикала —) Даље се вели, да садан.и устав не ваља јер су га власници градили, а народ вал>а да гради себи устав на тенани. Г. Тодоровић вели даље да се неограничава право избора, да је скупштина народна установа и да је »савет« неиотребан ; даље тумачи значај прогресивне порезе, каже како се нигде следствено с њом не иде до краја, но се на неком месту заустави, како и радикали то не траже, но само да сс почне и т д. Кредит. вели, ваља да је у банкарској установи, којој ваља додати »управу Фондова« па да народ добија новце по јевтин интерес, хоће наставу обавезну а што данас народ не даје »на понеким местима« радо децу у школу, узрок је сиротиња и некорисност саме школе , која кад би била расадник радљивости свак би у њу игаао *). Даље нам вели г. Тодоровић да би пристао да имамо 200.000 солдата да се бранимо од грабљивих непријатеља (—дакле и то по начелу —) али вели кад се не може, онда в4ља добро опремити народну војску. Ето нам отворено и јасно исказано све оно што хоће, што мисле и верују, шта знаду и како мисле радити радикали. Чисти од свега грког искуства не само човечанског и народног но и индивидуалног, и одлученн од сваког стварног познаваља мучног живота, не само у нас но и у целом свету, па и у најсрећнијих народа, у колико се икако о срећи народној може и говорити, — чисти од свега тога, радикали се топе у магатама и по све несвесно варају не само сами себе, но и цело најивиије млађе покољење, које је без сваког искусгва и стварног познавања. Заборавивши на све оно што су у своме оргаиу проповедали о људским и социјалним особинама у данашњим активним друштвима на име : како је данашње друштво тако рећи препотопско и састављено из оних елемената, које је највећи учитељ светски у своје доба онака сграхотно жигосао ; како је наш народ духа патријархалног, како је нразноверан, како не радо плаћа порезе и сматра их као отмицу ; како је народ по нешто као миш, који се плаши од каквог „капетанчића«, као и то да је народ у мртвилу, да га треба пробудити и т д. и т д. ,— на све то забора*) Радикали заборављају да је свака честигија сеоека куКа таки расадник, а шкома учи само писмености и овему ономе што је за сеоско занимање непотребно.