Otadžbina

68

НА ПРЕСТОЛУ

— Дабогме, и то оно што је главно .Та немам никаква посла, ја не знам куда ћу и шта ћу са мојим рукама. Овако седи те торочи, облачи се и свлачи, једи и п и, па човек мора да оглупи. Када нам опет доНе доктор реците му молим вас да ми нађе наква ! год посла. Ја би могла носити дрва или тако што. У дворској башти косе траву, да ми је да смем у томе послу помоћи, одмах би ми било боље. У* кошењу ја се не бојим ни једнога мушкарцаЈ Груберов Сеп имао је обичај рећи да жене на коситби седам пута чешће оштре косу но мужеви, али код мене то није никада било ! — То не ће ићи, али ја ћу се већ старати да ти имаш довољно кретан.а ! — Ходн душо — рече Валпурга окренувши се прицу — сад ћемо на слободу ! — па му онда узе певати (( Отвор се кавезе, отвори ! Излети, тичице моја, у далеки свет те потражи драго своје ! Отвор се кавезе, отвори" Штета што тице сад више не певају. Јакако, злато моје, тице певају само дотле, докле су им млади у гњезду. Али ти ћеш ми остати у гњезду још читаву годиницу дана, за то ћу ти певати лепше од свију тица. И она поче опет певати «Моје срце вуче ланце у које си га ти оковао. Могла би се у живот заклети да нико није теже ланце понео !" — Дивота ! Врло лепо ! внкну гроФица Ирма, која у тај мах ту песму хоћу и ја да научим. Отпевај ]е још један пут ! Валпурга је отпева, а гроФица Ирма јој помагаше, — Таква песма управо и није за децу — рочо Валпурга — али шта разуме овакав малиша да ли крава риче или тице певају — њему је то са свим све једно. Хоћете ли и ви с нама у шетњу ? Данас ћемо да се возимо ! — Ја би се радо возила с тобом али не смем — рече гроФица Ирма.