Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

71

Ведичанству Краљу или о Њеном Величанству Краљици, немој никада да кажеш или да помислиш тек онако само «Краљ» или „Краљица", него свагда још реци или помисли Његово и Њено Величанство ; ако тако будеш радила, не ћеш се никада превариги да о њима говориш без довољног страхопоштовања. Упамти то ! Валпурга једва ако је што чула од ове лекције. — Воже мој — узвикну она — како је свет мудро уређен. Мора да је људима требало много хиљада гогина док су довде дотерали ? — Дабоме, него немој ти отпоздрављати људе који скидају капу, јер то не здраве они тебе ! — Па знам, хвала Вогу, али ја им у место принца одговарам. Видим на лицу свакоме који прође како је рад што га види. Чујеш ти малиша , цео те свет поздравља, ласно је теби ! Их — ала су ово лепа кола ! Човек седи у њима к'а у свом кревету , као да је у соби, а опет све види па онда — -Ту, али се то јури! Кола савише у парк, па онда ходом дуж лабудског језера, а Валпурга све понавља : — Мени се све чини као да сам у очараној земљи. У вилинској алеји сиђоше с колг,; ту беше мирисава хладовина ; кад је Валпурга стала на земљу и узела принца у наручја, она му стаде говорити. — Отвори окице, погле око себе! Ево ти целога света. Ви'ш ово су дрва, а ово ливаде, а оно ,је плаво небо, које ти ни твој отац не може скинути ; то ваља сам да заслужиш поштешем ; па ако и ти будеш поштен и ја останем поштена, онда ћемо се на небу опет састати, — Ходи седи овде Валпурга , па немој више да говориш ! — рече госпођица Крамерова. Она се страшно бојала Валпургиног торокања и будаљења; та понашала се као дивље ждребе кад га пусте у слободу. За то јој понова рече — Кад говориш а ти говори само