Otadžbina

НА ПРЕОТОЛУ

73

— Видите Величанотво — рече Ирма — какав ]в дубок смисао у свима природнпм законима. Поглед буднога човека буди успавано дете. У души свакога човека спава јогл по једна детиња душа. Није добро из радозналости заплашити вечно детињство ! — Да ми је само знати од куда вама увек тако оргиналних мисли ? — рече краљ. — То ни ја не знам — одговори Ирма играјући се крбачом — ја имам само ту кураж да кажем оно што мислим, па то је онда одмах оргинално. Већина л>уди није онаква каква би по себи била ; њих су у колевци васпитања променули! Краљ се насмеја. Валпурга сави брзо оба палца у шаке па рече. — Не било урока ! Какве су то ствари говорити о променутој деци у колевци пред једним дететом коме још нема седам месеци Ту нечастиви још имају силе над њим и ако је крштено ! — И она хукну три пут на дете да скине с њега сваки урок. Принцеса кума гледада је дојкињу и деге жалостивим погледом, а.ш не рече ни речи. «Ја не разумем ни словца од свега што је дојкиња казала» рече принц-ујка. Валпурга поцрвени до иза ушију. -- Што ме гледаш тако 1 — упита је Ирма зар ме не познајеш више ? — Та познајем вао . . . али знате како данас изгледате ? Као језерска вила. Тако се она диже из језера а за њом се вуче њено језерско одело ! ГроФица Ирма смејући се стаде преводити на високо-немачки језик го што је Валпурга казала окренувши се принцези и принцу, који пријатељски климну главом Валпурзи , као каквом живинчету коме човек жели свако добро само не зна како да му то искаже.