Otadžbina

74

н а престолу

— Али гроФица Ирма нема ноге као ијто су у лабуда , веруј ми Валпурга! — насмеја се краљ — хајдемо језерска вило ! Госпоштина опет појаха своје коње и оде. Беше већ време да се и принц врати. За време њихове шетње све беше пресељено у нове собе, при земљи. Ту беше у собама сунца у јутру, у подне и у вече, а после те собе гледаху у парк где су тице певале, наранџе мирисале, где је вечно жуборио прекрасан један водоскок. Валпурга беше са свим срећна, нарочито због водоскока, — Па онда по равној земљи човек се осећа пријатније. Мени је као да сам се вратила са некаквог далеког путовања па у собама је таква хладовина... а мој патролџија спава као што се и приличи правом патролџији да дању спава... па... па! И Валпурга заспа у по бела дана. 2 Валпурга се брзо привикла новоме животу само се бринула што немаше никаквога гласа од куће Нити каквог писма, ни поруке. На један иут улази лакај у собу и вели — На пољу је једна жена из Валпургиног села. Хтела би с вама. да проговори неколико речи. — Ето ме одмах. Ко ли ће те бити. ? — Немој излазити нека је пустеунутра! — рече гђ ица Крамерова. Лакај оде и доведе стару Ценцу. — Гле, зар си ти то Ценца?Како је моје дете, мој муж, моја мајка, Да се није што догодило ? да нису болесни ? — Да не да Вог ; напротив, они су хвала Богу сви здрави и поздравили су те! —