Otadžbina

76

Н А ПРКСТОЛУ

Једно једино срнче, па зар због тога опет да иде на робију ? Он се заклео да ће се или сам убити или убити другог некаквог човека па да га погубе, али на робију не ће више. Па сад Валпурга нека гледа да помогне ако не ће да понесе три човечија живота на души. За то нека одмах изради ауденцију код краља или код краљице да Ценца падне на колена па да моли за милост «И твој муж и твој кум, механџпја шаљу ме к теби — ^аврши Денца — јер онп кажу да мп ти то шале можеш учин ити,. и ако мп ти то учиниш носићу те на рукама докле сам жива!» — Ја бих ти радо помогла али немам прилике за то. Не иде овде онако као код нас кој куће ! — Наћи ћеш ти прнлику само ако хоћеш. Ти си тако мудра и паметна, ја сам то давио знала, ја сам још Светог Леонарда казала, ено га кројач Шнек и Шиинервастл живи, који могу посведочити, ја сам казала: видите ли ону Валпургу како стоји као да је последња међу нама ? Не ће дуго проћи она ће због своје доброте н памети постати нрва не само у нашем селу, већ у целој околини. Дпкле, Валпурга, је ли да ћеш мп то учинити ? — Хоћу само ако ми се укаже прилика ! — Ама није мени за чекање. С\тра рано мора мој Тома на робију , и ако се данас не ослободи загазиће у крв ! — Драга снашо — уплете се г-ђица Крамевова у разговор — зар ви не знате да су Његово Величанство Краљ благоволели, приликом рођења Престолонасљедникова, подарити општу амнестију ? Зар ваш син није њоме такође помилован ? — Није. Та то и јест оно. Сви су се судови земаљски заклели против мога Томе. Ево овде пише све шта је и како је, то ми је наш механџија написао, боље но што би ја могла казати. Пре него што за-